Raskinuli smo pre skoro godinu dana, i ja od tada ne skidam osemeh sa lica. Slobodna. Konačno bez teških, sumornih okova. Bez lanaca koji su mi sputavali krila.
Dve i po godine si me maltretirao. Ne samo batinama. Uništavao si me rečima. Omalovažavao, kinjio, ismevao. Učinio si da se osetim potpuno bezvredno. Kao da nisam ni vredna postojanja.
Za to vreme ja sam lagala porodicu, prijatelje, poznanike. Pričala sam im bajke, jer sam se suviše plašila da progovorim. Kada su modrice bile toliko strašne da ih nijedna šminka nije mogla sakriti, ostajala sam sa tobom da me dokrajčiš.
Na kraju nisam mogla sebe ni da pogledam u ogledalu.
Sećaš se šta si mi tada govorio?
Nema komentara:
Objavi komentar